PIŠE: MIA MEDAKOVIĆ
INTERVJU: PREDRAG BALCACANOVIĆ
FOTOGRAFIJE: IZ PRIVATNE ARHIVE
WEBSITE: www.ryl.rs

KO SU TELOHRANITELJI 21. VEKA? DA LI SU FENOMENALNI VOJNICI ILI ROBOTI? SA ILI BEZ EMOCIJA? U FILMU I U STVARNOM ŽIVOTU ANGAŽOVANI SU OD OBIČNIH LJUDI DO MOĆNIKA.

Upravo za RYL razgovaramo sa Predragom Balcacanovićem, osnivačem Srpske asocijacije telohranitelja i predstavnika Srbije u mnogim međunarodnim organizacijama ovoga tipa. Završio je dvogodišnju specijalizaciju iz diplomatske bezbednosti na Fakultetu političkih nauka.

Posao ga je vodio na područja visokog rizika – Liban, pojas Gaze, Severozapadna Afrika. Ovoga leta sa evropskim timom čuvao je jednog političara na Sardiniji. Rekla bih da je njegov život ko film. A šta kaže Predrag na sve.

OTKUD IDEJA DA SE OSNUJE SRPSKA ASOCIJACIJA TELOHRANITELJA?

Ideja je u početku bila, san. Nakon dugogodišnje vojne službe u Srbiji, zatim rada i usavršavanja po svetu, po povratku u Beograd pre jedanaest godina, kako po iskustvu, kvalitetu kadra, kao i po onima koji su željni znanja, ne da ne zaostajemo za svim famoznim organizacijama i sistemima obuke, već nam pripada mesto u samom vrhu. Sve to može ovde i sve to možemo mi da pružimo. Obuku, kvalitet, profesionalnost.

Nije bilo lako utabati taj put u Srbiji, pogotovu što su moji afiniteti bili da se jedna mala, nacionalna asocijacija izbori za mesto u svetu. Svetsko, a naše.

ŠTA TELOHRANITELJ SEM FIZIČKE SPOSOBNOSTI JOŠ MORA DA POSEDUJE KAO POSEBNE VEŠTINE DA BI SE BAVIO OVIM POSLOM?

Pre svega, stav. A između fizičke sposobnosti i stava, tu je široka paleta potrebnih kvalifikacija. Vispernost, pronicljivost, kao i visoku obučenost iz raznih segmenata bezbednosti. Bezbedna vožnja, poznavanje samoodbrane, rukovanja oružjem, tehnikom, planiranja, procene…

KOLIKO PUTA NEDELJNO SE VEŽBA?

Zavisi od posla i vrste klijenta. Uglavnom, kada uđete u ove vode, vi održavate i nadograđujete već stečene psiho-fizičke veštine. Svakako, ovo je posao koji zahteva i stalna dalja usavršavanja.

DA LI JE TEŠKO NAPRAVITI PLAN BEZBEDNOSTI ŠTIĆENE LIČNOSTI?

Jedan ozbiljan plan zaštite VIP zahteva studiozan pristup problemu. To zavisi od više faktora, ali je presudan stepen ugroženosti samog klijenta, kao i njegovo svakodnevno radno i životno okruženje.

KOJA JE RAZLIKA IZMEĐU „DRŽAVNIH TELOHRANITELJA“ I „PRIVATNIH TELOHRANITELJA“?

Razlika je u ovlašćenjima. Inače, što se tiče samog kvaliteta ljudstva i obuke, privatni sektor bezbednosti i pojedinci u njemu mogu da stanu rame uz rame sa njima. U prilog tome govori i podatak da smo često angažovani u oblasti diplomatske zaštite od strane mnogih ambasada i njihovih gostiju. Ovog leta smo na Sardinji imali prilike da sa svojim timom budemo deo međunarodne ekipe zadužene za bezbednost jednog visokog državnika.

KAKO IZGLEDA OBUKA ZA TELOHRANITELJA?

Sama obuka je možemo reći “filter”, sastavljen iz više nivoa.

Nisu svi za sve. Ne postoje “univerzalni vojnici”, osim u filmovima. Neretko, kandidati smatraju da su već ili dovoljno spremni ili da će im jedna obuka omogućiti da adekvatno brinu o nečijem životu. Na žalost, život i događaji ih negiraju.

Kreće se sa osnovnom obukom, a zatim daljim usavršavanjima – 1. 2. 3. stepen CPO. Bezbedna vožnja, diplomatska bezbednost, PSD zone visokog rizika….

KO VAS OBIČNO ANGAŽUJE?

Ko god smatra da ima potrebe i može da nas plati. Telohranitelji ne čuvaju samo nečiji život, već su tu da preduprede svaki vid potencijalne pretnje, fizičkog ili psihičkog maltretiranja.

TI SI NA USLUZI 24 SATA SVOM KLIJENTU, KLIJENT IMA POVERENJA U TEBE KAO TELOHRANTELJA, KAD SE U STVARI STIČE NAJVIŠE TAJ MEĐULJUSKI ODNOS POŠTOVANJA I POVERENJA?

Upravo tako. Na rasplaganju ste 24 časa. Odnos poverenja je najbitniji da biste vi mogli da radite maksimalno vaš posao, a i klijent nesmetano svoj. To je odnos do koga se dolazi vremenom. Pre svega vašom pouzdanošću, diskrecijom.

DA LI SI NEKADA NEKOGA ODBIO DA MU BUDEŠ TELOHRANITELJ?

Da, pre svega ako smatram da adekvatno ne mogu da odgovorim na traženi zadatak ili da jednostavno klijent nije neko ko sarađuje.

DA LI JE TVOJ ŽIVOT FILM?

Iskreno, posao, događaji, ličnosti… Moglo bi to da se pretoči u jedan dobar serijal od više sezona

TEMA DECEMBARSKOG IZDANJA RYL MAGAZINA NOSI NAZIV „ROADMAP 2021/2022.“ PLANOVI U 2022. GODINI?

Ova godina je bila vrhunac uspeha moje karijere. Na žalost i godina u kojoj je zauvek “otišlo” puno prijatelja. Ne bih da planiram, samo da poželim da poslovno nastavim ovim tempom.

Donec quam est, suscipit vel ligula ut, aliquet maximus libero. Pellentesque finibus tellus vitae dolor lacinia eleifend. Vivamus convallis nunc ante, ac placerat turpis imperdiet in. Aenean posuere tortor vitae mi mollis tempus.

Focus on The User

Suspendisse eu lectus tempus, feugiat enim in, lacinia augue. Cras scelerisque risus vel nulla dictum vehicula. Phasellus vel massa massa. Curabitur a turpis vitae ipsum tempor varius. Etiam iaculis purus vitae velit blandit posuere. Cras scelerisque volutpat bibendum. Donec a justo sapien. Phasellus condimentum volutpat ex eget consectetur. Mauris vulputate aliquet commodo. Aliquam dictum tristique risus vel cursus.

Nulla sit amet nunc massa. Praesent sed est pellentesque, varius tellus non, efficitur nisi. Sed sit amet purus in odio varius tincidunt. Mauris ut ante lobortis, elementum orci efficitur, bibendum leo. Nulla fringilla porttitor congue. Nunc ac semper sapien, a lobortis augue. Morbi ullamcorper erat vel nunc euismod, at condimentum turpis iaculis. Aliquam pretium blandit ultrices.

Ut porttitor bibendum velit. Vivamus urna lorem, dapibus in odio nec, dapibus maximus risus. Vivamus eleifend vulputate egestas. Curabitur in diam eget lorem vehicula scelerisque. Mauris neque nibh, scelerisque ac malesuada at, feugiat a nisl. Etiam pulvinar nibh eget ullamcorper rutrum. Duis nec lobortis ex.

PIŠE: TANJA PAJIĆ
INTERVJU: PREDRAG BALCACANOVIĆ
FOTOGRAFIJE: IZ PRIVATNE ARHIVE
WEBSITE: www.securitysee.com

Najkompleksniji problem je zaštita VIP lica u zonama visokog rizika. Tada, morate detaljno da isplanirate i izanalizirate svaki segment bezbednosti u lancu zaštite. Recimo, konvoj, pratnja klijenta u Libanu kada smo poslom morali da odemo do granice uz obalu prema Siriji do Arida. Zbog najavljene opasnosti bilo je potrebno promeniti rutu i krenuti totalno neobezbeđenim delom. Problem u takvim zonama je što nemate direktnog neprijatelja. To su uglavnom skrivene IED, ili projektili ručnih raketnih bacača koji dolete “niotkuda“.

U razgovoru za SecuritySEE, poznati profesionalni telohranitelj i direktor WIA – World Intelligence Association, Predrag Balcacanović pokazao je da porfil jednog bezbednjaka nosi svoje čari, ali i težinu lanaca koju nije spreman svako da ponese.

Biti telohranitelj nije samo bajan prikaz sa filmskog platna u kome je dovoljno da glavni junak izgleda opasno. Biti telohranitelj je mnogo više od toga. U nastavku intervjua saznajte kako izgleda profil jednog bodyguard-a.

1. Zašto baš bezbednost? Odakle interesovanje za „ulaz u te vode“?

– Pre svega, smatram sebe svestranim čovekom. Celoga života radim ono što volim. Samim tim, uspeh je zagarantovan. Put u “vode” security sfere, počeo je sa redovnim služenjem vojnog roka ‘93. Aktivan sportista, borilačke veštine, samo su bili koraci na toj stazi, ka profesionalnim vodama. Godine u vojnoj uniforimi su definitivno samo to i potvrdile.  Nakon vojne karijere, nekako logičan nastavak priče, bili su poslovi privatnog obezbeđenja.

2. Koliko dugo se bavite poslovima bezbednosti?  Koje poslove ste obavljali i otkud interesovanje za vojnu sferu?

– Ne računajući godine provedene u vojsci, u ovim sam poslovima (kroz razne etape i sektore) od 2002.godine, dakle punih 18. godina. Ako uz to uračunamo i uniformu, celih 26 godina. Odrastao sam “burnih” ’90-tih. Vojničku uniformu sam poneo kao što rekoh, već 1993/94 sa svojih nepunih 18. godina. Inače potičem iz vojničke porodice. Nekako logičan sled…Pradede su dale život na Solunskom frontu. Deda je bio vojno lice i na žalost preminuo od posledica ranjavanja u II Svetskom ratu. Otac je završio SRVO, tako da sam u vojnojn sferi pronašao sebe i radio kao podoficir do 2002.godine.

3. Da li je postojao raskorak u pogledu vaših očekivanja i shvatanja poslova branše i onome što zaista oni u praksi jesu?

-U suštini, dok zaista ne počnete da se bavite ovim poslom, ne možete biti svesni realnosti vezano za to koliko je on zapravo zahtevan. Određena očekivanja jesu uvek prisutna, ali ne preterano. Uvek sam bio priseban i svestan svog trenutnog znanja i mogućnosti. Hoću da kažem da, uvek postoji raskorak u onome što poslovi očekuju od tebe samog i onoga što ti u praksi možes da pružiš. Kada ovo kažem, mislim na to da se u Srbiji olako prihvataju i klijenti, ali i klijenti nemaju preterane kriterijume pri angažmanu samog obezbeđenja. Takođe, ljudi precenjuju sebe  misleći da je za ovaj posao dovoljno samo da izgledaš “opasno”.

4. Kako je došlo da vaših putašestvija kao telohranitelja? Kako je biti telohranitelj?

– Želja da se usavršavam i steknem profesionalno iskustvo,  vodila me je preko Evrope, čak do Pojasa Gaze, Marakeša, Libana… Koristio sam posao da se usavršavam, učim, povezujem sa ljudima iz branše. Kako je biti telohranitelj? Mislim da je najbolji odgovor na to jedan od mojih prvih izjava  pri osnivanju Srpske Asocijacije Telohranitelja. Biti telohranitelj nije samo crveni tepih sa VIP ličnostima. To je puno truda i odricanja. Biti telohranitelj znači, 24h sata ziveti tuđi zivot, i biti spreman da svake sekunde, daš svoj”.

5. Koji je najveći izazov ovog posla? Kako je izgledao najkompleksniji problem u kome ste se vi (i vaša ekipa)  pokazali i rešili problem?

-Većinu vremena u našem poslu se ništa ne dešava. Ali morate biti spremni da tog trenutka kada se desi, odreagujete kao da se dešava svakodnevno. “Očekujte neočekivano”. Preventiva je naša barijera. To što ste bili vojnik ili policajac može biti dobra preporuka ali nikako garancija i glavni kriterijum kvaliteta zato se uvek morate usvršavati i adaptirati. Svakako je najkompleksniji problem, zaštita VIP lica u zonama visokog rizika. Tada, morate detaljno  da isplanirate i izanalizirate svaki segment bezbednosti u lancu zaštite. Uzmimo za primer, konvoj, pratnja klijenta u Libanu kada smo poslom morali da odemo do granice uz obalu prema Siriji do Arida. Zbog najavljene opasnosti bilo je potrebno promeniti rutu i krenuti totalno neobezbeđenim delom.

Problem u takvim zonama je što nemate direktnog neprijatelja. To su uglavnom skrivene IED, ili projektili ručnih raketnih bacača koji dolete “niotkuda”. Pošto je rizik za samu okolinu (koja je itekako pod takvom pratnjom vidljiva) bio preveliki, premestili smo klijenta u komercijalna vozila i diskretno nastavili put, dok nam je zvanično konvoj, poslužio kao izvidnica i čistač terena.

6. Kada je nastala World Intelligence Association i sa kojim ciljem i misijom?

-Kada sam oformio našu nacionalnu Srpsku Asocijaciju Telohranitelja SAB, zaista nisam očekivao da SAB iz ove naše “male” Srbije, pređe granice i “zapliva” u Evropu pa i svet.  Ne zato što mi nemamo šta da ponudimo od kvaliteta, već što su drugi iz celog sveta naučili da taj kvalitet uzimaju i pripisuju  sebi pa nam nanovo to upakovano prodaju. A mi smo navikli da ga olako dajemo, jer nama je uvek sve tuđe “mirisalo” bolje nego naše.  Sa druge strane, mi nismo imali ni resurse, novca, strukturu da se ikako drugačije nametnemo sem kvalitetom. Bio sam svestan tog trnovitog puta ispred sebe, ali verovao sam u svoje snove. Radeći, putujući, usavršavajući se, osluškivao sam zahteve tržišta na različitim podnebljima.

Svuda je isti problem. Nedostaju profesionalnost i kvalitet. Pre dve godine, na Skype sastanku sa sada već dokazanim saradnicima, prijateljima, profesionalcima, došao sam na ideju i dao predlog, da se formira međunarodni lanac saradnika i stavi pod jedan “krov”. Da se time obuhvati kompletn sektor bezbednosti, i umrežavanjem ponude pouzdani pojedinci, kompanije, organizacije u zavisnosti od potreba samih klijenata. Priča se “kockala”, uobličavala i korak po korak, ugledala svetlost dana, ove godine i zvanično.

7. Kako izgleda uloga direktora WIA? Da li je bolje biti “u fotelji“ ili na terenu?

-Prvenstveno, ova uloga imponuje i kruna je moje karijere. Veliko poverenje i priznanje od strane kolega sa kojima sarađujem. Takodje, ogromna potvrda profesionalnosti našim ljudima i našoj zemlji dodeljivanjem statusa @Headquarter” za celi svet. Međutim, uloga direktora nikako nije statična. Vi ste sada “srce” organizacije i zahtevi, konsultacije, sastanci, klijenti iz celoga sveta, prpcene rizika, prvo prolaze kroz vaš “filter”, zatim umrežavanje sledi dalje.

8. Koji su kriterijumi za članstvo? I koliko članova broji udruženje?

-WIA je pre svega, svetska “mreža” koja pod okriljem asocijacije okuplja profesionalne organizacije, agencije  i pojedince koji u potpunosti pokrivaju svet iz svih segmenata bezbednosti, pružajući kvalitetne usluge, kontakte, informacije VIP klijenteli. Kroz saradnju civilnig i vojno/policijskog sektora. Našu organizaciju ne zanimaju “papirna partnerstva”. Tu mislim na  razmenu sertifikata,  virtuelnog partnerstva i sl. Isključivo gradimo poslovnu saradnju i sistem ozbiljnog, profesionalnog partnerstva. Želimo da organizacija bude prepoznata po stručnosti, a naši klijenti sigurni.

9. Koji su to zahtevi klijenata koji vam stvaraju poteškoće u realizaciji misije –zaštite ljudi?

-Najveće poteškoće u profesionalnom obavljanju našeg posla, stvaraju klijenti koji smatraju da sami znaju kako je najbolje organizivati sistem obezbeđenja. Time pre svega ugrožavaju svoj a i život telohranitelja pored sebe. A sasvim je jednostavno. Nisko ugrožena klijentela može imati diskretno obezbeđenje. Visoko ugroženi klijent NE! Ne mogu da te zaštitim, ako nisam stalno uz tebe, najdalje na dohvat ruke.

10. Kakva je problematika VIP bezbednosti?

-Glavna problematika je, recimo kod nas u Srbiji, jako loša saradnja privatnog i državnog sektora. Čak ni uvođenje obaveznog licenciranja nije za pet godina donelo ozbiljnije poboljšanje u ovim poslovima. Nedostaje kategorizacija obuke samih radnika. Nedovoljno poznavanje i primena sampg zakona i ovlašćenja koja su više nego štura. Da napomenem, u svim Iole uređenijim svetskim državama, privatni sektor je treći po značaju iza Vojske i Policije.

11. Kako usklađujete realizaciju vašeg posla i domen privatnosti fizičkog (VIP)  lica koga štitite? Kako to izgleda u praksi?

-Odlično pitanje. I glavna stavka za postavljanje zdravih temelja u odnosu sa klijentom je upravo to. Razgraničiti privatno i poslovno. Vaš posao možete raditi profesionalno samo dok se ta granica ne pređe.

12. Koje su to karakteristike, osobine, znanja i veštine vrhunskog telohranitelja? (psiho-fizičke, moralne, peceptivne…)

-Koliko god to izgledalo “filmski i manekenski”, taj posao nije nimalo lak. Profesionalni telohranitelj je pre svega neko, ko se bavi “prevencijom”. Pouzdanost, diskrecija, timski rad su neke od obaveznih osobina. Takođe, podrazumeva se poznavanje mnogih veština…. recimo, od bezbedne vožnje, poznavanja sistema rukovanja različitim oružjem, pa do borbe i samoodbrane golim rukama, krioto zaštite i sl. Sve to iziskuje konstantna usavršavanja.

13. Koja je vaša poruka klijentima i onima koji žele da postanu deo vašeg tima?

-Mislim da je našim klijentima glavna i najbitnija poruka, naša reputacija. Pre svega, do nas i samih klijenata se u pvoj branši dolazi isključivo preporukom.

Poruka onima koji bi želeli da budi deo tima?   Osnovno, ostavite sujetu kući. Timski rad i konstantno usavršavanje, čine osnovu stvaranja jednog profesionalca. Dokažite da vredite, time što ćete postati profesionalac.